Većina ljudi misli da je klađenje sreća. Jeste, ako tipuješ. Nije, ako računaš.

Evo primera. Isti meč, dve kladionice:

Kladionica A daje 2.10 na pobedu domaćina.

Kladionica B daje 2.05 na pobedu gosta.

Računica: 1/2.10 + 1/2.05 = 0.476 + 0.488 = 0.964

Zbir je manji od 1, što znači da postoji arbitraža od oko 3.6%. Sa 500 evra podeljenih u pravom odnosu, 256 evra na domaćina i 244 na gosta, profit je oko 18 evra bez obzira ko pobedi. Meč te ne zanima. Rezultat te ne zanima.

Problem je što se ovakve prilike drže par minuta i teško ih je naći ručno prelazeći sajtove. Zato postoji skener koji stalno poredi kvote i javi kad se razilaze.

Druga stvar o kojoj se malo priča: nalozi se limitiraju. Ako uplaćuješ 247.63 evra svaki put, kladionica te prepozna za mesec dana. Zaokružuj uloge, ubaci poneki običan tiket, ne uplaćuj uvek u istom trenutku. Nalog koji traje dve godine vredi više od par procenata dobijenih brzinom.

I treće: arbitraža nije brzo bogaćenje. Sa 300 evra kapitala ovo je dodatnih sto do dvesta evra mesečno. Sa 3000 evra priča je drugačija. Ko ti obeća više, prodaje ti maglu.

Pravim ArbiX upravo zbog ovoga. Kurs koji objašnjava sve od nule, skener koji nalazi prilike i ljudi sa kojima možeš da proveriš račun pre nego što uplatiš.